Ekvilajzer

Ekvilajzer iz Cubase-a, podešen sa dva shelf filtera (1 i 4) i dva slope-a.

Ekvilajzer je efekat s kojim smo se svi susreli mnogo puta, i koji dobro poznajemo, manje ili više. Danas, većina zvučnika ima neku vrstu ekvilajzera (makar to bio samo bass/treble knob), a i većina programa za puštanje muzike (ili video zapisa) ima u sebi ugrađen ekvilajzer (Windows Media Player, BS Player, Winamp...), ali i kada počenete da se bavite muzikom, sretaćete se sa ekvilajzerom na više mesta. Štaviše, ukoliko uđete u priču oko produkcije i miksovanja (što verovatno hoćete ako čitate ovaj blog, jer jeste namenjen DIY rešenjima za potpuno autorsko, jeftino i nezavisno stvaranje muzike), EQ će postati vaš najbolji prijatelj i najupotrebljivaniji efekat. Kasnije, ukoliko budem pisao nešto detaljnije o procesu miksovanja, ućićemo u priču o EQu veoma dublje, ali ovde ću napomenuti neke osnove.
Sem sine talasa (~~~) koji je svom energijom skoncentrisan uvek na jednoj frekvenciji, praktično svi zvukovi u prirodi su primetni u velikom delu zvučnog spektra, odnosno, njihova tekstura proteže se kroz više frekvencija. Ali, podsetimo se osnova, kako razumeti frekvencije i zvučni spektar?
Iz osnova fizike, znamo da je frekvencija broj oscilacija u jedinici vremena. U zvuku, zamislimo to ovako- imamo neki beat, klasičan 4/4 beat koji se ponavlja. Zatim polako počnemo da mu povećavamo BPM (ubrzavamo tempo). Negde na 999BPM postaće teže razlučiti da li se radi o veoma, veoma dubokom basu, ili pojedinačnim otkucajima. To je kratka ilustracija toga šta je frekvencija- više oscilacija znači višu frekvencu, odnosno zvuk koji percipiramo kao visok, rezak, šuštav, vazdušast, treble... Nasuprot tome, niže vrekvencije percipiramo kao mračne, bas zvukove. Ljudsko uho registruje zvuke u određenom spektru- od 20Hz do 20.000Hz. Dakle, zvukom instrumenata bavićemo se u ovom frekvencijskom opsegu, kako su to i granične vrednosti ogromne većine ekvilajzera.
Praktično svi instrumenti sadrže mnogo informacije u celom ovom spektru- uzmimo za primer akustičnu gitaru, ili ljudski glas. Jedan ton na akustičnoj gitari sadrži mnogo informacije, i mada se osnovni, najveći deo zvuka nalazi u srednjim, srednjim višim delovima zvučnog spektra, dubina zvuka kao posledica rezonacije unutar zvučne kutije (tela) gitare nalazi se nešto ispod toga, dok se rezak zvuk okidanja žice nalazi u višem delu spektra. Frekvencije ljudskog glasa su nam veoma poznate- gašenjem dubljeg (bas i srednji niži) dela spektra, dobijamo efekat megafona ili lošeg telefona, dok u obrnutom slučaju dobijamo duboki, grmeći glas.

Veoma zanimljiva i korisna tabelica koja pretstavlja na koji način doživljavamo višak, odnosno manjak određenih frekvencija u pesmi.

Dakle, zvučni spektar možemo podeliti na nekoliko delova, i to je potpuno proizvoljno, postoje jednostavne bazične podele (bass, treble i mid-range, i ređe, bass i treble), nešto kompleksnije- bass, lower mids, higher mids, high end (meni najdraža podela), zatim veoma detaljne (sub bass, bass, low mids, midrange, high mids, low highs, midlle highs, high end) i varijacije na temu. Ovo je prva stvar koju bi bilo dobro razjasniti.

• Bas frekvencije (20Hz- 320Hz)

Zbog specifičnosti koja proizilazi iz interakcije fizičke prirode zvuka, ljudskog uha i naše percepcije, ovo su frekvencije na koje najređe svesno obraćamo pažnju, ali su ekstremno značajne u dobrom miksu. Veoma često, u pripremi završnog miska pesme, posebno ako se radi o pesmi komplesne strukture, sa velikim brojem instrumenata koji istovremeno sviraju, ove frekvencije umeju biti veoma problematične- najčešće ih previdimo u pojedinačnim instrumentima, ali zato iskombinovane dodaju previše basa u miks i čine ga blatnjavim, teškim i nejasnim. Ovakva greška se često čuje kod gomile samoproklamovanih DJeva koji su čuli da su basovi kul, pa puknu ove frekvencije i smanje druge od čega čaše vibriraju na stolu, a činele zvuče kao kada udarate rukom u puknut lonac. Dakle, pažljivo s basovima, ukoliko preterate, poješće vam miks (o svemu ovome detaljnije, kada napišem dovoljno bazičnih tekstova i pređem na miksovanje i produkciju, mada moram priznati, i sam tek počinjem da učim ove kompleksne, ali fascinantne discipline muzičkog izraza). Nazad na temu, što se tiče pojedinačnih instrumenata, negde u ovom rasponu će se nalaziti centralni napad basa, "boom" bas bubnja (kick), ali i u nekoj meri doboša. Za početak, ukoliko se držite pravila da se u bas delu spektra nalazi samo ritam sekcija (odnosno, ritam sekcija + bas, kako ko posmatra prirodu basa), najčešće ćete uspeti da izbegnete probleme koji se tiču masnog i teškog miksa.

• Srednje niže frekvencije (320Hz- 1200Hz)

Sada dolazimo do dela spektra koji će u ogromnoj većini žanrova biti veoma ispunjen informacijama. Zaista bi bilo teško izvući opšte pravilo za mid-range frekvencije, na nivou cele pesme, zato što zaista variraju od pesme do pesme. U ovom delu spektra će se naći veliki broj instrumenata, srednje niže vrekvence često obuhvataju ritam gitaru, distorzovane gitare, donekle clean zvuk, bitan deo vokala (posebno muških vokala), ambijentalnije pad-ove, itd.

• Srednje više frekvencije (1200Hz- 5000Hz)

U većini pesama, u ovim frekvencijama će se nalaziti najviše informacije (nešto malo više nego u srednjim nižim frekvencama). Ovde ćete naići na zvuk klavira, celan gitare, vokala, posebno ženskog, reski zvuk epic trance lead-a. Takođe, pri kraju srednjih viših frekvencija, prema high end-u će se nalaziti "gliss", odnosno "začin", odnosno specifični reski visokofrekventni deo zvuka mnogih instrumenata koji tu dobijaju specifičnu teksturu koja čini da iskoče u miksu, pa tu nalazimo više delove distorzovane gitare, duvačkih instrumenata, trance lead-a, itd.

• High End (5000Hz-20.000Hz)

Slično basovima, high end će ponovo biti rezervisan za ritam sekciju, uslovno rečeno. Ovde će se nalaziti centralni deo zvuka različitih činela, kao i visokofrekventni deo bas bubnja/kick-a i doboša (kick je obično viši od doboša ovde). Takođe, ovde se mogu potkrati završni delovi "gliss"-a o kom samo govorio u srednjim višim frekvencijama, koji najčešće ne remete miks, mada sve zavisi od žanra i ukusa.

Stvari koje sam ovde napomenuo su apsolutno bazirane na ličnom ukusu i proizvoljnom odabiru frekvencija. Postoji sigurno veliki broj ljudi koji će se složiti i koji se neće složiti sa ovom podelom. Navedeni primeri pre su ilustracije nego pravila. Ipak, kako nećete postati muzičari i sound designeri samo čitajući, najbolje je da polazeći od ove ili neke druge podele koju nađete, sednete za komp, otvorite u vašem omiljenom DAWu pesmu koju ste slušali često u poslednje vreme, na nju nakačite EQ i gasite određene frekvence, kako biste čuli ove podele o kojima sam govorio. Što nas dovodi do pitanja, kako koristiti EQ.

Veoma dobar FLov ekvilajzer, kako pored grafičkog prikaza linije modulacije, prilikom sviranja pesme/instrumenta koji EQ moduliše, prikazuje i spektografski prikaz (položaj boja koje se javljaju pretstavlja frekvenciju, a intenzitet boje njenu zastupljenost)- za ilustraciju u ovom "mini tutorialu", možda bi ovaj EQ bolje poslužio zbog upečatljivijeg "prostornog" prikaza.

EQ se koristi kao efekat (fx) u DAWovima. Odnosno, na određeni kanal u virtualnoj mikseti, na koji je "priključen" određeni "instrument", dodaje se ekvilajzer. Ukratko, za ilustraciju koju pomenuh gore, u FL studiu uradili biste sledeće- kliknuli na menu baru na dugme Channels --> Add One --> Audio file. Zatim, kliknite na kanal koji se pojavio na levoj strani ekrana, na listi instrumenata. Tada će iskočiti prozor u kom možete da izaberete opciju "select file", odnosno da kliknete na ikonicu foldera i pronađete pesmu koju ćete analizirati (najbolje je da bude neka "komercijalnija" pesma kako biste čuli primer dobre produkcije- pričajmo šta hoćemo i volimo alternativu, uvek to podržavam, ali komercijalne pesme uglavnom imaju vrhunsku produkciju- OK, moja greška, komercijalniju pesmu, ali da nije starija od 90ih, niti mlađa od 3-5 godina) i kliknite na FLovu playlistu. Waveform prikaz će se pojaviti (ako nema waveforma, to je FLov bag, ne brinite, možete ići na File --> New, ponoviti proces i otvoriće lep waveform prikaz, kao i za svaki sledeći audio fajl koji budete otvarali, ne znam da li je ovaj bag popravljen posle FLa 7). Sada, na prozoru instrumenta (gde ste birali fajl) kliknite u levom uglu na dugme koje liči na neki kablić-bateriju (zavisi od verzije) i izaberite opciju "Assign free mixer track".
Odlično, sada još samo treba dodati EQ. Kako će vam sad biti otvoren mixer (ako iz nekog razloga nije, otvarate ga pritiskom na F7, čini mi se, ili jednostavno na View--> Show mixer). Kliknite na naziv audio fajla u mixeru i na desnoj strani prozora videćete spisak praznih mesta. Kliknite na strelicu kraj prvog i izaberite FL Equalizer, FL ih (u verziji 7) ima dva, svejedno je koji, kako rade po istom principu, naravno.

Klasičan FLov EQ, koji mada nema spektrografski prikaz koji ima EQ2, i dalje je potpuno funkcionalan i daleko blaži za vaš CPU. U svakodnevnom radu u kompleksnijim miksovima, preporučujem njega upravo zbog ovih prednosti, osim ukoliko vam prikaz spektra koji pruža EQ2 nije od velike pomoći. Sve se svodi na lične preference.

Koji god da ste EQ otvorili, videćete grafički prikaz frekvencija- svaka tačkica/slajder pretstavlja jednu frekvenciju. S leva na desno, raspoređene su od bas sektora do high enda. Počnite tako što ćete izabrati "song" playing mode, pritisnuti spejs i sve slajdere spustiti na 0. Trebalo bi da nema zvuka, zatim podižite slajdere jedan po jedan po grupama frekvencija i primetite u kom se delu spektra nalazi koji deo teksture zvuka ukupne pesme i njenih pojedinačnih elemenata.

Sada, primećujem da sam se raspisao više nego što sam planirao, ali nisam pokrio ni stoti deo onoga što ima da se kaže od EQu, tako da ću sada zbrzati objasnivši još dve bitne stvari- filter types i pravila, od kojih, kao i uvek, postoje odstupanja. :)
Ovako, filter type označava na koji način slajder/tačkica/kakav god modulator menja frekvencije. Postoji pet klasičnih tipova:

• Slope- Klasičan filter type za ekvilajzere. Pomeranjem gore ili dole modulatora, frekvencija koju modulator kontroliše se pojačava, odnosno utišava, uz efekat na okolne frekvencije koji je nešto manji. Raspon okolnih frekvencija koje će biti obuhvaćene određuje se paramertom bandwith, češće označenog samo sa Q.
• High Pass Filter i Low Pass Filter- Ovu vrstu filtera možemo posmatrati kao slope koji s jedne strane teži nuli i s te strane ima neograničeno širok bandwith, odnosno, High pass na određenoj frekvenciji utišava sve frekvencije ispod izabrane tačke, dok propušta visoke, dok Low pass "ubija visoke", ali ne utiče na dublje.
• High Shelf i Low Shelf- Veoma slični High/Low pass-u, s tim što oni od zadate tačke sve frekvencije povećavaju/utišavaju za zadat iznos.

I, najzad, pravila. Smernice bi bile daleko bolja reč, kako u muzici pravila gotovo da ne postoje, ali ovo su neke smernice koje će u većini slučajeva raditi dobro, mada uvek ima izuzetaka.

• Koristite srednji ili širi bandwith, obezbediće daleko prirodniji zvuk, dok ekstremno uzak bandwith, mada zvuči neprirodno može služiti za uklanjanje izvesnih konstantnih frekvenci koje su zapravo šumovi izazvani lošom izolacijom/lošim kablovima ili jednostavno neizbežni šumovi nisko i srednjebužetne analogne opreme.
• Češće "ubijajte" frekvencije, nego što ćete ih povećavati. Odnosno, stručnije, koristite više subtractive eq nego additive eq. Najčešće, problem koji primetite može biti rešen uklanjanjem neželjenih frekvenci, pre nego pojačavanjem drugih.
• EQ je suptilan efekat. Mada ekstremni EQ može stvoriti interesantne efekte, u većini slučajeva, kada ne idete na to, ekstremne vrednosti ekvilajzera obično neće rešiti problem i ukazaće na problem u nekom od prethodnih koraka (sinteza zvuka, loš snimak, itd.). Bitan izuzetak jeste subtractive eq koji čisti delove spektra, recimo, prilikom miksovanja, ritam sekcija će uglavnom imati ekstremno eliminisane midrange frekvencije, a većina instrumenata ekstremno eliminisan (sub)bas.
• Ukoliko koristite i oduzimanje i dodavanje frekvencija, uvek prvo oduzmite frekvencije, pa onda pojačavajte željene. Ovo će u većini slučajeva omogućiti daleko precizniji i bolji balans nego stihijsko skakanje po spektru i ovo je nešto najbliže pravilu što mi trenutno pada na pamet.

Ukratko, to je to, već je 4 ujutru, a ja sam se raspisao mnogo više nego što sam očekivao, tako da neću dužiti više. Nadam se da će ovo nekome biti od pomoći- upoznavanje sa EQom je bitan korak i kako napreduje vaše iskustvo u bavljenju muzikom, tako će ovaj suptilni, ali nezaobilazni efekat dobijati značajnije mesto u vašem celokupnom radu, ipak na samom početku, pa čak i poprilično dalje, sve dok ne odlučite da zagrebete pitanje "glancanja" pesme, ne morate se mnogo EQom opterećivati. Ali, kada odlučite da želite da vaša ideja dobije još lepši oblik manjim tweak-ovima, tada če EQ ući u priču i postati vam jedan od najmoćnijih saveznika. Ekvilajzer- the dark knight. :P