Tutorial: Osnove osnova

Složenost: Početnička
Program: Fruity Loops
Tema: Piano Roll, stvaranje najbazičnijeg beat-a, upoznavanje s osnovnim kontrolama
Potrebno (Hardver ili Semplovi): Nope
Žanr: Elektronski/Dance (Elektronski žanrovi imaju najjednostavniju i najprepoznatljiviju strukturu, tako da ako vas zanima nešto radikalno drugačije, i dalje vam ovaj primer može biti od pomoći)

I, idemo.
Dakle, nadam se da ću kroz ovaj kratak tutorial da nekog ko je apsolutni početnik upoznam sa osnovama rada u FLu. Radićemo jedan elektronski beat iz prostog razloga što je najjednostavniji. Bez daljeg zadržavanja, idemo:

1.Pokrenite FL. Ukoliko je prvi put pokrenut program, u zavisnosti od verzije može da otvori neku demo pesmu ili slično. Idite na File --> New. Trebalo bi da vam otvori basic template. Na levoj polovini ekrana imaćete četiri kockice koje pretstavljaju semplere sa semplovima Kick, Snare, Clap i Hat. Levo od svakog od njih nalaziće se dva točkića, jedan na sredini, jedan na 78% i jedna lampica. Lampica je mute dugme koje gasi zvuk instrumenta kraj kog je, točkić čija je početna vrednost 78% je jačina zvuka instrumenta, a drugi točkić (krajnji levi, podešen na sredinu) je pan- određuje na kom zvučniku se zvuk čuje- podjednako na oba, samo na jednom ili neka od međuvrednosti.

1- Instrumenti 2- Grafički prikaz otkucaja bubnja ili piano rolla 3- Piano Roll 4- Mixer 5- Grafički prikaz instrumenta (u ovom slučaju, semplera) 6- Play, stop, record dugmići i promena play moda na pattern ili song 7- Tempo 8- Mute, Pan i Volume

2.Vreme je da isprogramiramo ritam. Kako se radi o bazičnom 4/4 taktu sa tipičnim elektronskim ritmom, prvo što ćemo uraditi jeste da isprogramiramo bas bubanj, odnosno Kick. Dakle, pored semplera Kick, desno od kockice na kojoj Kick piše, videćete nekoliko kvadratića, preciznije 4 siva, 4 smeđa, 4 siva i opet četiri smeđa (boje zavise od verzije, naravno, ali u osnovi, ostaje isto). Ovo nije nešto s čim ćete se susresti u drugim DAWovima često, ali je praktična stvarčica. Sada, desni klik na prvi kvadratic kraj Kicka. Primetićete da je promenio boju. Sada kliknite na peti, deveti i najzad trinaesti. Pritisnite space ili kliknite play u gornjem delu ekrana. Prepoznaćete poznatu osnovu. Sada, da dodamo snare (ili clap, svejedno je za ovaj korak, moja preferenca je snare). Istim postupkom kliknite na deveti i trinaesti kvadratic u Snare liniji. Sad je ritam praktično gotov. Jedino što ostaje jeste dodavanje činela, odnosno Hats, koji treba da se nalaze na trećem, sedmom i tako dalje. Na kraju, ovo su polja koja bi trebalo da su popunjena:

Popunite ova polja i dobićete uobičajen dance beat. Kick svira tipične četvrtinske note (povezati sam Time Signature člankom)

Ukoliko koristite semplove koji su po defaultu otvoreni, primetićete da je dodavanje Hat linije sve pokvarilo, ne ritmički koliko svojom glasnoćom. Dakle, to se mora srediti. Kliknite na volume točkić kraj Hat semplera i smanjujte ga dok slušate ono što ste uradili. Nađite glasnoću kojom ste zadovoljni. Ukoliko vam Hat linija kvari utisak, kliknite na mute dugme levo od nje i njen zvuk će biti ugašen.

3.Sada ćemo se upoznati sa pojmovima Patterna i kako ćemo ih koristiti. Na desnoj polovini ekrana, trebalo bi da vam je otvorena plejlista- velika tabelarna stvarčica, sa nizom Pattern 1, Pattern 2, itd. Pattern 1 bi trebalo da je obeležen (u starijim verzijama, narandžasta slova). Kliknite na njega levim klikom i izaberite opciju rename. Nazovite "Bubnjevi", "Ritam", ili kako god. Pritisnite enter. OK, sada levi klik na tabelarni deo kraj natpisa koji ste upravo promenili i u tabeli će se pojaviti roze pravougaonik. Povucite ga tako da počinje na samom početku (levoj ivici) tabele, isto kao što Main Automation stoji u primeru. Izaberite Pattern 2, levim klikom, promenite mu ime u "Bas" po istom sistemu. Primetićete da sa promenom Patterna nestaje grafički prikaz ritma koji ste programirali, odnosno u drugom Patternu Kick, Snare i Hat su ponovo prazni. Informacije iz Patterna 1 su sačuvane u njemu i ako kliknete levim klikom na "ritam" pattern, pojaviće se ponovo.

Playlist. Main Automation obično uvek bude tu. U ovom slučaju, pokazuje gde je početal pesme. Patterni se mogu ponavljati u različitim kombinacijama i tako stvarati strukturu pesme.

Dakle, vratite se na "bas" pattern i u gornjem baru idite na Channels --> Add One i izaberite Sytrus. Kada se synth pojavi (ljubičasta stvarčica sa klavijaturama, plus još jedan pravougaonik ispod Snare-a, sa natpisom Sytrus. Sad, otvorite presete, tako što ćete kliknuti levim klikom na strelicu u levom uglu Sytrusa:

Kako izabrati Presete instrumenata. Preseti su pre-made podešavanja instrumenata ili, najkraće rečeno, različiti unapred definisani zvuci koji su vam na raspolaganju preko jednog instrumenta.

Videćete ogromnu listu podeljenu u nekoliko odeljaka. Tražite Bass, a potom Digi. Kliknite na njega. Pritiskom na tastaturu, sada ćete čuti zvuk.

4. Dakle, sada ste već skontali da ti pravougaonici na desnoj strani su instrumenti koje koristite. Tako da kad kažem da kliknete na Sytrus, npr., mislim da kliknete na taj pravougaonik, čisto da ne bude zabune. :) Dakle, sad kliknite desnim klikom na Sytrus (pravougaonik, ne veliki ljubičasti grafički prikaz :D ) i izaberite opciju Piano Roll (ili send to Piano Roll). Pojaviće vam se ovako nešto (samo bez ovih linijica koje su na ovoj slici). OK, sada kada je piano roll otvoren, napravicemo bas liniju. Pritisnite na tastaturi slovo C. Trebalo bi da odsvira duboko E, a u piano rollu će se ta nota biti označena. Kliknite na piano roll, odmah kraj dubokog E. Pored će se pojaviti zelena linija, tik uz levu ivicu (odnosno uz onaj prikaz klavijatura).

Piano roll (za konkretan primer, ne obraćajte pažnju na ovaj raspored linija). Svaka linija pretstavlja ton, njen položaj određuje vrednost tona (C,C#, D, D#, E, F...), dužina linije pretstavlja vremensku vrednost (četvrtina, polovina, šesnaestina), a donja polovina piano rolla pretstavlja prikaz glasnoće svake pojedinačne note, ali se može koristiti i za druge automatizacije.

Stavite kursor miša na desni kraj linije i kliknite i povucite da je smanjite da bude dugačka samo dve kockice. Sada kliknite na sredinu te manje linije i pomerite je u desno za dva polja. Ono što treba da dobijete jeste dva prazna polja, pa linija te dužine. Nastavite da crtate tako da dobijete ponovo dva prazna mesta, pa ponovo liniju iste dužine (program crta notu dužine prethodne koju ste odredili, tako da će sad sve biti dobre dužine). Napravite sve ukupno osam linija (ne računajući razmake između njih). Sada u produžetku uradite to isto ali ovog puta sa notom F# (crna dirka na klaviru, prva crna posle E), zatim u produžetku ponovite ponovo E i završite sa G.

Raspored nota na slici ne odgovara primeru koji opisujem u tekstu. U ovom primeru, sled tonova je C-D#-A#-G#-G, dok sam u tekstu opsiao sled E-F#-E-G. Na slici svaki ton traje jedan bar (4 note), a u tekstu sam opisao dva bara (8 nota). Ali, raspored nota u smislu da se radi o osminama u rasporedu osmina tišine-osmina ton-osimina tišine-osmina ton, odgovaraju primeru u tekstu.

5. OK, sada ugasite Piano Roll pritiskom na x u levom uglu tog prozora. Obratite pažnju ponovo na Playlistu. Tamo već imamo "Bubnjevi" pattern. Kliknite ispod njega na tabelu, tik uz levu ivicu. Videćete da je ovaj pattern ("Bas") nešto duži, preciznije, tačno koliko onih osam bubanj patterna koje smo ranije nacrtali. Sada, pored play dugmeta gore, na sredini ekrana nalaze se dve opcije- Pat i Song. Kliknite na Song, i onda pritisnite play. Posle podešavanja glasnoće basa ukoliko je potrebno, čućete najklasičniji motiv koji je u osnovi 90% dance muzike.

Kada ste sve ovo uradili, trebalo bi da imate neku osnovnu ideju oko toga kako se snaći u Piano rollu, kako dodavati instrumente, kako ih programirati u patterne, i kako kombinovati patterne u pesmi. Takođe, znaćete i kako da birate presete, kao što ste na Sytrusu izabrali Digi bas. Sad možete menjati tempo (obično je 140BPM default kada pokrenete FL i menjate ga jednostavno klikom i povlačenjem miša gore ili dole). Toliko što se tiče ovog tutoriala. :)

Time Signature & Tempo

Za početak, rećiću da nisam školovani muzičar (i ponosan na to jer sam do sada video da muzičke škole imaju sposobnost ubijanja talenta i volje u ljudima, a učenici su uglavnom deca isfrustriranih roditelja, naravno, čast izuzecima). That said, verovatno će moje objašnjenje biti poprilično nesavršeno, ali, nadam se, korisno.
Sa Time Signatureom ćete se susreti, najverovatnije, tek nešto kasnije. Većina softvera funkcioniše po default 4/4 time signatureu, a i najveći broj pesama (sa izuzetkom eksperimentalnih i progressive rock/metal) jeste u 4/4 i on može poprilično dobro služiti vašim potrebama. Ipak, tempo je ono s čim ćete raditi odmah, pa prvo o tome.
Ukratko, tempo je, logično, brzina kojom program "svira", ili preciznije, čita, ono što ste u njega snimili ili isprogramirali. Tempo se meri u jedinici BPM, što označava Beats Per Minute, dakle, ista jedinica kao i za brzinu pulsa. Šta znači BPM? Ukoliko recimo imate 120BPM (default tempo u Cubaseu), imate 120 četvrtinskih nota u jednom minutu. Da ne zalazim u muzičku teoriju jer, iskreno, ne poznajem je u apstraktne detalje do kojih bi je objasnili u muzičkoj školi, nego, da se vratim na primenjivu stranu. U muzičkom softveru, određivanje tempa je prilično bitno, jer je osnova na kojoj program svira melodiju koju ste snimili/isprogramirali, odnosno, sa pogrešnim tempom, melodija može izgubiti ono što je čini "živom". Tempo određuje brzinu metronoma preko kog svirate. Nema preterane potrebe da dalje pričam o značaju brzine vaše pesme, i sami shvatate da to može napraviti razliku između ostvarene i neostvarene ideje. Jedna pesma može imati promene tempa, pa čak, i postepene promene, iako će vam na početku biti najlakše da se držite istog tempa kroz celu pesmu. I, da! Bitna stvar, primetićete da je tempo od 30BPM u suštini isti i kao 60BPM, 120BPM, 240BPM, s tim što će, recimo, četvrtinski ritam biti u 240BPM, to će biti osminski u 120BPM, šesnaestinski u 60BPM, itd. Odabir jedne vrednosti je nešto što će vam samo olakšati rad u smislu preglednosti. Za kraj, da pređem preko nekih uobičajenih upotreba tempa. Recimo, veoma spor tempo, recimo 30BPM najčešće se čuje u Funeral Doom stvarima, dok tradicionalni Doom i Stoner mogu da se penju od 60 do 100. Oko 100-120 nalazi se ogroman broj žanrova, i prilično je čest tempo, dok, recimo, običan House ide od 120-140. Brzi žanrovi- Speedcore, Power metal i Powerviolence/Grindcore, mogu da se kreću od 180-200. Retko kad ćete čuti pesmu koja prelazi 200-210, ali nije da ne postoji.

E, sad, Time Signature koji je daleko teži za objasniti i nešto s čim ćete se ređe susretati na početku, ali bitno je imati neku pretstavu o tome. Već sam u prethodnom delu teksta pričao o četvrtinskim i osminskim, šesnaestinskim notama. Šta sve to znači? Da citiram jedan IDM projekat "Music is math". Da, jeste, svaka muzika je math, hteli to ili ne. Možda nojz ili ambient nisu, ali sva druga muzika jeste. Da, mrštite se black trešeri, i vi ste matematika!
Dakle, muzika se sastoji iz neke vrste celina, i pri tom ne mislim na aranžerske celine, već pre na vremenske celine. Svaka od tih celina može se podeliti, na polovine, četvrtine, šesnaestine, tridesetdvojine (?), šestdesetčetvrtine i dalje, mada su te vrednosti manje od 32ina u praksi gotovo neprimenjive. Dakle, zamislite to ovako, nekoliko četvrtastih cevčica, spojenih jedna na drugu. Te cevčice imaju po sebi zareze u koje možete ubaciti kockice, i morate ih ubaciti matematičkom preciznošću da bi se popunio sav prostor. Tako otprilike izgleda pesma, kada gledamo njenu matematičku strukturu. Šta je u ovoj metafori time signature? To je broj kockica potreban da se popuni jedna cevčica.
Kao što već zaključujete, time signature (koji se izražava u formi 4/4, 3/4, 5/4) je nešto povezano sa notama. Sad, držeći se prethodne metafore sa cevčicama i kockicama, možemo reći da svaka nota ima svoju vrednost, što bi značilo da svaka nota ima svoju vrednost u broju kockica. Sad, napravio sam jednu ne baš najspretniju ilustraciju toga:

Grafički prikaz vremenske vrednosti note. Možemo primetiti da dve osmine čine četvrtinu, kao što dve šesnaestine čine osminu, i dalje, četiri šesnaestine četvrtinu

Kao što vidimo, četvrtina ima najveću vrednost (od ponuđenih, ne znači da u praksi nećete imati duži ton, dužu notu, ovo je samo u konkretnoj ilustraciji), i ta vrednost se progresivno smanjuje. Što će reći, potrebno je manje četvrtina nego što je potrebno osmina da se "popuni" jedan bar, u gornjoj metafori, cevčica. Time signature, kao što rekoh, ilustruje koliko je kockica potrebno da se popuni cevčica. Da se vratimo na muziku u praksi, prvi broj označava koliko je nota potrebno, a drugi broj, koje vrednosti su te note.

Time Signature ili takt, označava prvim brojem koliko je potrebno nota (broj grupica kockica), a drugi broj koje su vrednosti (broj kockica u svakoj grupi- 4, 2 ili 1 u konkretnoj ilustraciji što pretstavlja četvritne, osmine ili šesnaestine)

U najklasičnijem slučaju 4/4 trebaju vam četiri note četvrtinske vrednosti, ako je 5/4, onda je potrebno pet nota četvrtinske vrednosti, ako je 24/8, onda 24 note osminske vrednosti itd. U jednostavnom 4/4 najlakše je posmatrati matematički, morate kombinovati note tako da na kraju, zbir bude jedna celina. Dakle četiri četvrtinske note ili dve četvrtinske plus četiri osmine, itd. Naravno, nije neophodno da note budu te koje će popunjavati prazninu, to može biti i tišina, ali tišina koja će biti u istoj vrednosti kao i nota koja bi se tu nalazila. Setimo se, npr., djent brejkova, mada slični brejkovi se nalaze i u nekim primerima HC panka, Metalcorea, itd. Onaj otkucaj gitare- tišina- palm muted gitara par puta, tišina. Lep primer matematike muzike, zvuk, otkucaji dakle, u srazmeri su sa tišinom između njih, ili grafički:

Note se mogu zameniti tišinom u istoj vremenskoj vrednosti ili drugom notom, sve dok finalni zbir ostaje jednak vrednosti takta, odnosno Time Signature-a

Eto, to je ukratko i laički to, samo da demistifikujem ove "kompleksne" teorijske pojmove. Značaj tempa je prilično očigledan, a time signature ćete već sami otkrivati. Većina dance žanrova ima matematički primer 4/4 takta u onom čuvenom ritmu koji ste svi čuli: bas bubanj-doboš-bas bubanj-doboš, ali u 4/4 taktu (time signatureu, je l'?) se nalazi i ogroman broj klasičnog rocka (bas bubanj-doboš-bas-bas-doboš) i čak većina ekstremnih metal žanrova (šesnaestinski otkucaji u blacku), dok ćete se sa kompleksnijim i promenljivim time signatureom sresti najčešće u eksperimentalnim, avangardnim i progresivnim gitarskim projektima, a elektronski u trip hopu, IDMu, Breakcoreu i slično.
Nadam se da sam bio od pomoći :)

Izbor DAW-a

Izbor DAWova je poprilicno veliki, jos kada se zađe u veliki broj ponuđenih verzija, patchova i dodataka,može oduzeti dosta vremena iščitati sve pros & cons koje neki DAW ima, a još teže isprobati ih, mada, kada jednom krenete u priču oko muzike, hteli ili ne, susrešćete se sa velikim brojem programa i napraviti neki svoj izbor. Možete se susresti sa besplatnim DAWovima, kao što je Audacity, nekima koji su čak Open Source, ili onima čija legalna nabavka košta i do nekoliko stotina dolara, kao što su Cubase ili Logic Pro.
Kada birate DAW, tražićete preglednost, jednostavnost korišćenja, kompatibilnost sa drugim muzičkim softverom (vsti instrumentima i efektima najčešće), mogućnost opcija za editovanje zvuka, zahtevnost i druge kvalitete. Ukoliko imate mogućnosti, verovatno ćete se zadržati na kombinaciji nekoliko DAWova. Sam sam imao priliku da isprobam ovako ili onako Ableton Live, Fruity Loops, Reason, Cubase, Reaper, Audacity i možda još neki od manjih open source programa. Ipak, za početak, pametno je izabrati jedan DAW i držati se njega- to će biti odskočna daska za upoznavanje sa drugim programima koje ćete koristiti. Ovde ću dati jedan kratak pregled tri DAW-a koja su mi i ostala najdraža, ali i koji imaju poveću listu kvaliteta koji ih čine pogodnim kako za početnike, tako i za ozbiljniji rad.
Napomena! Ne smem da (javno) ohrabrujem pirateriju da blog ne bi bio zatvoren (da, dešava se), tako da moram da naglasim da sam s DAWovima radio u studijima ljudi koji su ih legalno kupili... I tako to... Dakle, idemo.

• Fruity Loops Studio

DAW za koji su gotovo svi čuli, a sam sam o njemu čuo mnogo šta. Poečvši od toga da je amaterski i ne preterano profesionalan, do toga da je "dobar samo za tehno bubnjiće". To je prva zabluda- DAW ne određuje ni na koji način vrstu muzike koju ćete stvarati. Iskreno, bavio sam se EBM/Industrialom, IDMom, Ambientom, filmskom muzikom, a trenutno najviše stvaram eksperimentalni/progressive/post rock i ni jedan DAW nikada nije pretstavljao žanrovsko ograničenje. Kada je to rečeno, da pređem na FL.
U mnogo čemu, FL jeste početnički program, najviše u svojoj jednostavnosti. FL je ekstremno pregledan i jednostavan za korišćenje, počevši od sequencera koji je toliko očigledan da je potrebno možda pola sata za razumeti ga dovoljno za ekstenzivno korišćenje, do Piano Rolla koji čini programiranje MIDI linija i automatizacija veoma lakim. Istina, potpuno funkcionalne verzije instrumenata koje dobijate uz FL uglavnom nisu nešto spektakularno (3x Os- najbazičniji Nintendo sounding synth sa 3 oscilatora, kao što mu ime kaže, WASP sa, čini mi se, nešto većim brojem oscilatora i većom mogućnošću modulacije signala, Sytrus za koji svako mora priznati da je ipak poprilično moćan synth, iako ne spektakularan, itd.), ali ni znatno cenjeniji DAWovi tu nisu u nekoj prednosti.
FL ima prilično praktičan digital mixer, u suštini lagan za korišćenje, mada su send efekti malo zakomplikovani od FLa 6, pa nadalje, ali opet, ne značajno komplikovaniji od drugih DAWova. Efekti koji idu uz FL su prilično solidni i pokrivaju bazični pack- EQ, Reverb, Delay, Flanger, Phaser, itd...
Dakle, koje su mane FLa? Imate veoma malo mogućnost precizne modulacije audio fajlova- mogućnost zumiranja je slaba, pa je editovanje audio traka poprilično grubo. FL je užasno neprecizan, posebno zbog nemogućnosti da se vrednosti knobova i slidera kucaju, već morate mišem da centrirate tačan iznos (intenzivno koristim sedmicu, možda je ovo sređeno). Povezivanje sa eksternim uređajima, tipa MIDI klavijatura ume da bude komplikovano, i program ima pomalo bagova, uključujući i najznačajniji- smanjenu kompatibilnost sa nekim VSTi instrumentima- u vidu nemogućnosti editovanja ili automacije neke funkcije, dok pokretanje nekog broja zahtevnijih VSTi-eva može dovosti i do baga koji će ugasiti ceo program. Ne postoji undo opcija za neke najbazičnije slučajne greške, pa je često snimanje bitna stvar.
Sve u svemu, prilično solidan i pregledan program, lak za korišćenje i to su njegove najveće vrednosti. Za preciznije editovanje, zahtevnije programe i kompleksnije radnje tipa detaljne automatizacije, bolja varijanta je koristiti, recimo, Cubase kao dodatnu opciju. Ipak, za početnika, većina ovih stvari neće pretstavljati nešto s čim će se svakodnevno susretati, tako da je moje lično mišljenje da je FL za početnike ubedljivo najbolji.

• Reason

 

Reason je jedan veoma specifičan DAW i meni veoma drag. Donekle kompleksniji od FLa, i veoma manje pregledan, na prvi pogled pokazuje da je program namenjen ne samo za ljude upućenije u to što rade, već i za one koji imaju neki hardver da dopune svoj digitalni studio. Dok u FLu možete "svirati" na tastaturi, u Reasonu je to moguće jedino uz neke virtualne midi klavijature i komplikacije oko podesavanja. S druge strane, Reason je ekstremno kompatibilan sa ogromnim brojem MIDI kontrolera, u vidu klavijatura ili padova sa slajderima i prilikom priključivanja, najčešće ćete naći baš vaš model kontrolera na Reasonovoj listi čime ćete omogućiti optimalno usaglašavanje softver-hardver. Piano roll i sequencer nešto nepregledniji, posebno Piano Roll. Ipak, instrumenti i efekti koji idu uz Reason su vrhunskog kvaliteta. Čuveni Thor, SubTractor, dva semplera, fenomenalan Combinator, Drum Comp sa neverovatno kvalitetnim semplovima, Malstrom sa svojom genijalnom i veoma, veoma inventivnom tehnologijom stvaranja zvuka, Dr. Rex loop player, i svi oni propraćeni fenomenalnim vokoderom, reverbom od kog ćete se naježiti, distorzijom koja gotovo da može da se meri sa analognom distorzijom zvuka, i mnoge druge "alate" poput splitera i mergera. Kao da to nije dovoljno, pritiskom na tab "okrećete" instrumente i dobijate prikaz kao da se radi o zaista analognim synthovima. Ali, to je daleko više od samo estetskog doživljaja- ovo vam omogućava rootovanje instrumenata jedan na drugi, spajanje ili razdvajanje signala, jedan zaista neverovatan, otvoren, kreativan pristup.

Prikaz "okretanja" instrumenata, gde možete videti mogućnosti za "rootovanje", povezivanje instrumenata, kanala itd. (klikni za veću sliku)

 

Šta je, dakle, mana ovko dobrog softvera? Činjenica da je Reason napravljen prvenstveno kao stand alone, i to u bukvalnom smislu. Ne možete ubacivati u Reason druge instrumente ili efekte sem njegovih fabričkih jer ne podržava VSTi. Čak i ubacivanje audio fajlova mora da se vrši konvertovanjem u loopove koje Dr.Rex otvara, i to često rezultira nesavršenostima, o snimanju analognih instrumenata ili vokala da ne govorim. Ukratko, pored profesionalnog i visoko kvalitetnog radnog okruženja, veoma otvorenog za inovativno i kreativno razmišljanje i stvaranje, Reason ostaje pomalo zatvoren i ograničen, možda i komplikovaniji za upotrebu. Ipak, jednom kada ovladate nekim drugim jednostavnijim DAWom, prelazak na Reason nije prekomplikovan. That said, kada paralelno koristite Reason, i njegove trake eksportujete i koristite kao audio trake u drugim DAWovima, rezultati lako mogu biti i više nego zapanjujući.

• Cubase

Naravno, ovaj pregled ne bi bio potpun bez čuvenog Cubasea. Verovatno je većina ljudi čula za Cubase, koji nasuprot FLu ima epitet profesionalnog, kvalitetnog DAWa. I to nije bez razloga. U najkraćim crtama, Cubase povezuje preglednost i jednostavnost FLa (iako FL za neki mali procenat, po meni, ostaje pregledniji i jednostavniji za početnika), Cubase pruža visoko profesionalno okruženje kompatibilno sa gotovo svim VSTievima koji vam padnu na pamet, i velikim brojem hardvera. Dok je snimanje audio traka u Reasonu veoma komplikovan proces, u FLu pomalo lošijeg kvaliteta i neprecizno, dok zauzima mnogo CPUa, u Cubaseu je snimanje, čak i multitrack recording nešto u čemu ćete jednostavno uživati. Preglednost digital mixera je fenomenalna i proces miksovanja čini veoma lakšim, a jednostavnost dizajna i odsustvo animacija štedi CPU, i čini Cubase u pogledu zauzimanja resursa računara, ekonomičnim. Uz, ponovo, nespektakularne već ubačene synthove (mada neki, posebno semplovi za bubnjeve mogu vas zaprepastiti svojim kvalitetom), Cubase otvara mogućnost za povezivanje vašeg kompjutera sa analognim svetom uz veoma preciznu kontrolu. Kad smo kod preciznosti, kucanje vrednosti u decimalu je nešto što čini ovaj program ekstremno preciznim. Pored ovoga, Cubase omogućava neverovatno veliko zumiranje, preciznu modifikaciju signala i audio traka i u tom pogledu je takođe veoma precizan i pouzdan. Sve u svemu, jedan veoma profesionalan, fleksibilan i koristan DAW čije su jedine mane možda malo, ali zaista malo prisutna kompleksnost što se tiče snalaženja, koja je doduše zanemarljiva i po koji manji nedostatak u vidu neke opcije za editovanje zvuka koja nije prisutna, ali to sam više pronalazio zamerke na netu, nego što sam se sam s njima susretao. Možda najveća mana jeste prilično visoka cena od oko 500$ ukoliko se odlučite da ga nabavite legalnim putem. Uz sve ovo, završna napomena- razlog zašto i dalje mislim da je FL bolji za početnike jeste što, uprkos svojim nedostacima, pretstavlja okruženje koje svojom slikovitošću čini snalaženje za početnika donekle lakšim nego što bi to bilo u jednostavnom, ali efikasnom okruženju Cubasea.

To su tri DAWa koja bih izdvojio, zbog njihovih višestrukih prednosti, ali i toga da sam s njima najviše upoznat. Nisam siguran za Reason, ali Demo/Trial verzije Cubasea i FLa se mogu naći na sajtovima njihovih proizvođača (Steinberg i Image Line), pa možete i sami da ih isprobate, pre nego što se odlučite da pazarite, pozajmite ili ilegalno dobavite, recimo na isohuntu, punu verziju. Srećno!

Šta mi treba za početak

 

Logično, prvo pitanje koje će bilo ko postaviti jeste- ako je tako lako baviti se muzikom, šta je potrebno za početak?
Hajde odmah na početku da kažem- bavljenje muzikom je širok pojam, i ovde, kao što napisah u uvodu, baviću se putem od ideje do kompletirane muzičke celine. Dakle, šta vam je za to potrebno?
Pre svega, zavisi od toga kojim žanrom planirate da se bavite. Iako postoje mnoge veoma dobre softverske zamene za analogne instrumente, nije loša ideja da ukoliko idete na takav zvuk počnete da razmišljate o kupovini instrumenta. Logično, mikrofon nije potreban ako radite instrumentalnu muziku, sem ako ne planirate da snimate neke semplove. Ali, da se vratimo na osnove. I idemo redom!

• Kompjuter- Za samostalno bavljenje muzikom je neophodan kompjuter, on će biti centar vašeg home studia, i sa njega ćete pokretati muzički softver, na njega ćete snimati sve što napravite/odsvirate/snimite. Naravno, idealno je da kompjuter bude što jače konfiguracije i to prvenstveno kada su u pitanju CPU i RAM memorija. Ponavljam, prosečna konfiguracija može bez problema da služi kao centar home studia, uz neke metode snalaženja, kao što je smanjivanje broja istovremeno uključenih Vstieva, ali o tome kasnije. Dosta mesta na hard disku je dobra ideja jer su neki programi, posebno sample based instrumenti, veoma veliki, a i wav/flac i druge vrtse fajlova s kojima ćete najčešće raditi zauzimaju mnogo mesta.
• Zvučnici/slušalice- Da, ko bi rekao! :D Naravno, idealni su studijski monitori, ali to u prosečnom bolje opremljenom home studio obično ispada najskuplji deo opreme, dakle, mogu da posluže bilo koji zvučnici. Ukoliko imate više pari i neke slušalice, sve je korisno, bitno je da u nedostatku studijskih monitora možete da čujete što više "verzija" onoga što radite. Zašto? Jer svaki zvučnici imaju svoju, da se tako izrazim, EQ liniju koja ulepšava (ili pogoršava) zvuk. Dok dobri studijski monitori izbegavaju ova odstupanja i daju "flat" zvuk, dakle bez modifikacija, u "geto" varijanti se možete snaći sa upoređivanjem zvuka na više različitih zvučnika.
• Digital Audio Workstation- Ili skraćeno DAW. Ovo je program koji sadrži sequencer- podprogram/aplikaciju koja vam omogućava da slažete slojeve vaše pesme (bubnjevi, gitare, synthovi, itd.), zatim Piano Roll (naziv iz FL Studia) u kom programirate melodiju- redosled nota, njihovo trajanje i intenzitet, obično ima i neku vrstu digitalnog miksera, dostupnih efekata i virtualnih instrumenata. Ukratko, DAW je program od nekoliko gigabajta koji zamenjuje nekoliko tona analogne opreme koju možete videti ako nekad pogledate stare intervjue sa J.M.Jarreom u njegovom studiju. Da, one džinovske žičane sprave veličine trokrilnog ormana- analogni sequencer.

Šema standardnog povezivanja- kompjuter sa DAWom i drugim softverom u centru mreže, povezan sa zvučnicima, MIDI klavijaturama i eksternom zvučnom kartom, preko koje su povezani drugi instrumenti (u ovom slučaju, preko miksete). Za bazični set-up, gledajte samo desni deo slike- kompjuter i zvučnici, optimalno i klavijature. Za složeniji set-up, cela slika, s tim što su zvučnici tada povezani na out zvučne karte, a ne direktno na kompjuter (nije prikazano na ovoj šemi).

Ovo su osnovne stvari koje su neophodne.Ukoliko ovo čitate, najverovatnije kompjuter već imate, i to bi bila najveća investicija ukoliko nemate. Zvučnici su takođe ulaganje, kao i programi, jer je teško oslanjati se samo na trial i demo verzije (da ne ohrabrujem pirateriju opet,hehe), ali to su neka neophodna ulaganja za početak. S druge strane, verovatno imate i kompjuter i zvučnike, a ako odlučite da kršite drage nam Amerske zakone, možete krenuti za džabe. E, sad, da vidimo sve što bi moglo da bude bonus.

• Eksterna zvučna karta- Ovo je deo opreme koji povezuje vaš virtualni studio sa analognim svetom. Eksterne zvučne najčešće imaju nekoliko ulaza, kako biste mogli da snimate više instrumenata odjednom, a ukoliko se radi o nekoj jeftinijoj, sa običnom in/out konfiguracijom (većina jeftinih Behringerovih, recimo, neke M-Audiove iz nižeg ranga), za snimanje instrumenata  bila bi vam neophodna i mikseta. Ipak, sa samo jednim ulazom, nećete moći da snimite različite instrumente u različite trake, odnosno, postoji jako malo prostora za manipulaciju sa jednom snimljenim materijalom. Druga stvar zašto je korisna eksterna zvučna karta, jeste što ona smanjuje latency- odnosno zakašnjenje od prijema signala do njegove reprodukcije. Ukoliko ste pokušali da bez podešavanja prikljulčite MIDI klavijature na neki manje profesionalan DAW, poput FLa (i pored njegove oznake kao amaterskog, mislim da je veoma pregledan program), primetili ste zakašnjenje od pritiska dirke do zvuka. Dobra zvučna omogućuje snižavanje tog zakašnjenja, bez preteranog opterećenja kompjutera.
• MIDI/USB Klavijature- Kojim god se žanrom bavite, ovo je nešto što će vam verovatno zatrebati. Bitno je da se oduprete tendenciji da kupujete skupe synthove, samo zato što- eto. Ukoliko nemate popriličan budžet, USB klavijature (jer MIDI priključak veoma brzo zastareva) su pravi izbor za vas. Ovo je ultimativni instrument koji mada nema svoj zvuk, pokreće virtualne instrumente, tako da pomoću njega možete "snimati" bubnjeve, bas, gitaru, saksofon, sve za šta imate softver. Sa synthom, vezani ste za mali broj zvukova na koje ste hardverski ograničeni, a dopune za analogne synthove su veoma skupe. Dalje, sa MIDI/USB klavijaturama, snimate podatke u piano roll (tehnički, stvarate MIDI zapis), pa je svaka ljudska greška lako ispravljiva, što nije slučaj sa većinom synthova.
• Analogni instrumenti- Kad imate sve gore navedeno, analogni instrumenti mogu dobro doći i "oživeti" vaš čisto digitalni zvuk.
• Mikrofon- Ukoliko planirate da radite nešto što nije instrumental, mikrofon vam treba odmah na početku. Uz mikrofon bi idealno bilo imati pop filter i stalak, ali mogu da posluže i najlon čarapa na krutoj žici i neka enciklopedija da drži mikrofon pritisnut na polici. :) Ukoliko ga uzimate na početku i nemate miksetu ili eksternu zvučnu sa ulazom za mikrofon, morate nabaviti adapter.
• Studijski monitori- Gore sam već pomenuo, zvučnici koji vam daju "flat" zvuk. What you hear is what you get. Što su bolji monitori, to dobijate verodostojniji prikaz svog zvuka. Mada nisu od preteranog značaja za proces komponovanja, miksovanje, produkcija i mastering mogu biti veoma, veoma, i podvlačim veoma komplikovani bez studijskih monitora, mada o nekoj geto varijanti ću pričati kasnije.

Dakle, ukoliko imate sve ovo, spremni ste. Kao što vidite, čak i sa minimalnim investicijama, moguće je krenuti na "put". :) Sa samo prikupljenom osnovnom opremom, spremni ste. Sada, kada sednete konačno za komp i uključite DAW koji ste odabrali, verovatno će prva reakcija biti konfuzija izazvana interfejsom i gomilom nejasnih opcija, dugmića i mogućnosti. Ali, polako, daleko je lakše nego što izgleda, a trud koji je uložen u razumevanje interfejsa se i više nego isplati.

Ako ima pitanja, kucajte u komentare :)